Leto ili zima? Šta se preferira? Koja temperatura više prija telu?
Svako godišnje doba sa sobom donosi određene temperaturne promene. Na našim prostorima te promene idu od debelog minusa do ekstremnog plusa. Sve je moguće i sve se može očekivati, pogotovo poslednjih godina kada su klimatske promene sve upečatljivije. Ono što je suština u svemu, jeste da nijedan ekstrem nije poželjan za ljudski organizam.
Osim što samo funkcionisanje organizma bude poremećeno odnosno otežano i koža kao najveći organ na telu trpi razne uticaje koji su u većini slučajeva negativni. Veoma je važno, od najranijih dana u životu da joj pružimo adekvatnu zaštitu, u vidu krema, gelova i hidratacije. Izbor veša i tkanina koje oblačimo je takođe važan. Neka to budu mekani bademantili za devojčice i dečake, ali i odrasle, zatim odeća od pamuka ili drugih prirodnih materijala. Koži treba da bude udobno i zbog toga osigurajte da uvek nosite veš i garderobu finog kroja, koja vam prija.
Koža ima zaštitnu funkciju i upravo zbog toga treba voditi računa o njenom zdravlju i negovati je. Da bi to postigli, važno je znati kako temperatura odnosno vrućina i hladnoća utiču na nju.
Vrućina utiče na širenje pora na licu
Koliko su zapravo uočljive pore na koži? Kod nekih ljudi više, a kod nekih manje. Uzrok leži kako u genetici, tako i u životnom stilu. Pod tim se svakako misli na negu koju koža dobija, ali i na to koliko se vodi računa o izlaganju koži vremenskim uslovima.
Proširene pore javljaju se kao posledica preteranog izlaganja toploti odnosno suncu i njegovom zračenju. Ovakav vid toplote narušava estetski izgled kože, jer niko ne voli da ima proširene pore. Osim toga, one su vrlo podložna mesta za izbijanje bubuljica. Do takvog scenarija dolazi kada se pore začepe usled preteranog lučenja sebuma i kada se na tim mestima nakupi prljavština.
Da ne bi došlo do zabune, važno je pročitati i naredne redove teksta. Pore na koži ima svaka osoba. One su važne, jer kroz njih koža diše i propušta znoj. Kada se izlučuje određena količina znoja time se reguliše i temperatura tela da ne bi došlo do pregrevanja organizma.
Šta bi bio zaključak ovog odeljka? Svakako da treba voditi računa o zaštiti kože prilikom izlaganja toploti, jer su proširene pore jedna od mogućih i nepoželjnih posledica.
Toplota može stvoriti i zdravstvene probleme na koži
U prethodnom delu teksta govorilo se o uticaju toplote na pore i to je sada jasno. Međutim treba se nadovezati na tu temu. Spomenuto je da koža diše kroz pore, propušta znoj i tako dalje. Zapravo, kada je toplo vreme neminovno je da će doći do pojačanog znojenja kako bi se telesna temperatura regulisala i kako bi organizam nesmetano funkcionisao.
Međutim, problem se javlja kada se znojenje ne tretira na adekvatan način. Šta to znači? Kada se nakupe velike količine znoja koje se ne skidaju tuširanjem i kada se ne vodi računa o higijeni i zdravlju kože, može doći do razvoja raznih mikroorganizama. Ovi, na oko nevidljivi neprijatelji naše kože, obožavaju prljave, znojem prekrivene površine i jedva čekaju da se nastane baš tamo.
Kada dođe do takvog scenarija neretko se dešavaju razne promene na koži: osip, infekcije i razne druge posledice. Ovakve promene osim što nisu prijatne za oko, vrlo često su iritirajuće, svrbe, peckaju i zahtevaju ozbiljniju medicinsku terapiju.
Zato na vreme treba povesti računa o znojenju. Svako ko je podložan takvim reakcijama treba da nosi pamučne materijale koji će omogućiti da koža diše i da se stvaraju manje količine znoja.
Osim toga, higijena je od neprikosnovenog značaja. Tokom vrelih letnjih dana, neka često tuširanje, pranje i osvežavanje postane uobičajena navika.
Pročitajte i: Besplatni Beauty saveti.
Hiperpigmentacija i opekotine na koži
Toplo vreme karakteriše i jako sunce. Neminovno je da ćemo tokom letnjih dana kožu izlagati sunčevim zracima. Ono što je pogubno jeste preterano izlaganje bez odgovarajuće zaštite.
U takvim situacijama može doći do posledica u vidu hiperpigmentacije odnosno stvaranja fleka na koži. Još jedna posledica svakako su opekotine koje nastaju od sunca. Kada dođe do opekotina to znači da je već došlo do oštećenja kože i neophodna je odgovarajuća nega kako bi se koža regenerisala.
U svakom slučaju, bolje je sprečiti nego lečiti. Zato tokom toplih letnjih dana oprezno sa sunčevom toplotom.
Hladno vreme dovodi do crvenila i iritacija na koži
Verovatno mnogo manji broj ljudi preferira zimu i hladno vetrovito vreme u odnosu na tople letnje dane. Razloga za to je puno, a neki od njih se odnose upravo na negativne promene na koži koje se javljaju kao posledica hladnog i vetrovitog vremena.
Šta se sa kožom zapravo dešava tokom zimskog perioda? Kako stručnjaci kažu, ekstremno hladno i vetrovito vreme naprosto narušava ravnotežu koju ima zaštitna barijera kože. Opšte je poznato da je koža zaštitni organ, a tu funkciju izvršava upravo zahvaljujući barijeri koju poseduje. Kada je barijera za vlagu u ravnoteži, tada je koža zdrava. Međutim spoljašnji uticaji znaju narušiti tu barijeru i onda dolazi do promena poput crvenila i iritacije.
Verovatno je svako iskusio onaj osećaj peckanja na licu, suvoće i pojave crvenila kada je zima i kada duva hladan vetar.
Upravi zbog ovakvog scenarija, dermatolozi savetuju da se tokom zimskih meseci primeni posebna nega kože, pogotovo onih delova tela koji su direktno izloženi uticaju hladnoće. Ta nega svakako se odnosi na jačanje zaštitine barijere, hidrataciju i sprečavanje isušivanja i pucanja površinskog sloja kože.
Hladnoća izaziva i alergiju
Ko je čuo da postoji alergija na hladnoću?
Da, zvuči neverovatno, ali alergija na hladnoću zaista postoji. Ono što je zanimljivo jeste da većina ljudi i ne zna da zapravo ima alergiju na hladno vreme, već simptome tumači kao normalnu posledicu niskih temperatura.
Kako se manifestuje ova promena?
Najviše se primećuje na onim delovima tela koji su u direktnom kontaktu sa hladnoćom, a to je svakako lice i naravno ruke. Na tim površinama dolazi do pojave crvenila, svraba, osipa, ali i otoka. Najčešće se to dešava kada je osoba u direktnom kontaktu sa nečim hladnim. Recimo ako se grudva snegom i primeti ove promene, može posumnjati na alergiju.
Šta je rešenje?
Kako stručnjaci kažu, najbolje i najbezbednije rešenje jeste upravo izbegavanje izlaganja hladnom vremenu. Naravno da ne treba ostajati kod kuće nekoliko meseci godišnje, ali se ne treba ni izlagati kontaktu sa snegom i ledom. Prilikom svakog izlaska iz kuće u šetnju, treba kožu zaštititi na odgovarajući način. Dakle, rukavice, kapa i šal moraju biti obavezni rekviziti tokom zimskog perioda. Osim toga, spas se može potražiti i u kozmetičkim preparatima. Ukoliko se površina kože neguje na odgovarajući način, smanjuje se mogućnost pojave iritacija i ostalih simptoma do kojih dovodi hladno vreme.
Nismo ni svesni koliko je za svakog čoveka važna funkcija kože. Ukoliko smo uspeli da istaknemo tu važnost, nadamo se da će ona ubuduće biti boljle negovana i čuvana od vremenskih uticaja.
